Država je vlast svake pojedinačne zemlje
Država je vlast svake pojedinačne zemlje
Vlasti imaju veliku moć u državama i odlučuju u velikoj mjeri kakav će biti život državljana te zemlje. U mnogim bogatijim i razvijenijim državama veliki broj građana ima pristup zajedničkim dobrima. Razlog za to je to što je država bogata tako da i država i pojedinci raspolažu brojnim resursima. Vlasti raspoređuju resurse na takav način da većina ljudi dobije ono što im treba. U drugim državama ljudi mogu živjeti u jako lošim uslovima. Razlog za to može biti to da je država siromašna i jednostavno nema dovoljno resursa za sve. Isto tako, razlog za loše uslove života može biti i to da ljudi koji su na vlasti ne posmatraju sve stanovnike jednako, tako da neko dobije puno resursa a neko malo ili ništa.
Ljudska prava su donesena da bi spriječila vlasti da diskriminišu i loše tretiraju pojedince i ugrožene grupe ljudi. Države su te koje su se usaglasile o međunarodnim dogovorima. Prvo je napravljena Deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine, a za njom su došli i brojni drugi dogovori. Država je ta koja u prvom redu ima odgovornost za poštovanje ljudskih prava. Kada država stavi potpis na međunarodne dogovore o ljudskim pravima (ratificira dogovore), ona se obavezuje da u praksi sprovodi prava na svojoj teritoriji.
Ukoliko neka država ne poštuje i ne štiti ljudska prava, druge države i međunarodna zajednica imaju pravo da kritikuju tu državu. Ako neko od stanovnika misli da su njegova ili njena ljudska prava prekršena, postoji mogućnost za pokretanje sudskog slučaja protiv vlasti u svojoj zemlji, kao i u međunarodnim sudovima za ljudska prava.
Fakta:
U Evropi svaki građanin koji smatra da su njegova ili njena ljudska prava prekršena, može da se žali Evropskom sudu za ljudska prava. Ovo važi za države članice Savijeta Evrope koji je osnovan 1959. godine. Ukoliko sud ustanovi da je država prekršila ljudska prava stanovnika, donijeće presudu u korist građana. U tom slučaju država može isplatiti nadoknadu žrtvi. Ovakve presude mogu dovesti i do promjene sudske prakse i zakona u državama.
Sve države nastale raspadom SFRJ članice su Saveta Evrope. Stupanjem u punopravno članstvo Saveta Evrope, države preuzimaju i obaveze poštovanja Evropske konvencije o ljudskim pravima, nadležnost Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i obavezu da na svojoj teritoriji dozvole kontrolu poštovanja ljudskih prava. Ovo se naročito ogleda u pravu Komiteta za sprečavanje torture Saveta Evrope da u određenim vremenskim intervalima daje izveštaje o postojanju torture, njenim oblicima i merama koje je država dužna da preduzme u cilju njihovog otklanjanja.