Prirucnik za pisanje projekata
Prirucnik za pisanje projekata
Priručnik za izradu predloga
Projekata
U ZEMLJAMA CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE I BIVŠEG SOVJETSKOG SAVEZA - '99
INICIJATIVA ZA REFORMU LOKALNE SAMOUPRAVE I JAVNIH SLUŽBI
Poseban osvrt na projekte lokalne samouprave i javne administracije
PRIRUČNIK ZA IZRADU PREDLOGA PROJEKATA U ZEMLJAMA CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE I BIVŠEG SOVJETSKOG SAVEZA ('99)
POSEBAN OSVRT NA PROJEKTE LOKALNE SAMOUPRAVE I JAVNE ADMINISTRACIJE
LGI: Inicijativa za reformu lokalne samouprave i javnih službi Instituta
za otvoreno društvo, Budimpešta, Madjarska
Sadržaj:
Saveti i uputstva predlagačima projekta : Šta je potrebno prvo da znate
I. Šta je predlog projekta ?
II. Informacije koje treba da imate pre podnošenja prijave
III. Kako se u donatorskim fondovima odlučuje o projektima koji se finansiraju
IV. Šta je još važno da znate
Gde da tražite finansijska sredstva koja su vam potrebna
I. U vlastitom gradu
II. Traženje domaćih i regionalnih izvora finansiranja
III. Traženje sredstava prema tematici projekta
IV. Traženje sredstava prema vrednosti i vrsti projekta
Ostali aspekti finansiranja
I. Kako pripremiti zajednički zahtev za finansiranje
II. Da li da i drugi i treći put podnesete prijavu istoj donatorskoj organizaciji
III. Kada ne treba da tražite sredstva
IV. Šta ako je donatorska organizacija odbila predloženi projekat
V. Organizovanje informacija o izvorima finansiranja
Kako se podnosi prijava
I. Pismo o interesovanju: šta je to ?
II. Predlog projekta: ključni elementi dobrog predloga
Epilog: šta posle dobijanja traženih sredstava?
I. Ugovor
II. Generalni izvrštaji
III. Finansijski izveštaji
IV. Tekući izveštaji /tromesečni izveštaji
V. Vodjenje dokumentacije i arhive
VI. Vrednovanje: prikupljanje, sastavljanje i analiza
VII. Kako čuvanje dokumentacije pomaže u dobijanju dodatnih sredstava i donacija
Neke napomene na kraju
Rečnik termina
Predgovor i zahvalnosti uz drugo izdanje priručnika
U januaru 1997.g. Upravni odbor Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte, je pokrenuo Inicijativu za reformu lokalne samouprave i javnih službi (LGI) sa idejom da ona nasledi ulogu Instituta za lokalnu upravu i javne službe (ILGPS) i nastavi sa ostvarivanjem istih ciljeva.
Osnovna uloga LGI je da se bavi prvenstveno razvojem demokratske i efikasne uprave na lokalnom nivou kao jednim od osnovnih zadataka tranzicije, i za razliku od misije koju je imao ILGPS, ona se ne bavi pitanjima univerzitetske uprave. LGI nastoji da pruži podršku širenju znanja medju različitim državama i ima, kao važan globalni cilj, uspostavljanje održivih regionalnih mreža koje čine institucije i stručnjaci koji se bave proučavanjem i reformama lokalne uprave.
Priručnik za pisanje predloga projekata u zemljama Istočne i Centralne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, koji je prvobitno objavljen u izdanju ILGPS 1995. bio je veoma tražena knjiga. Zato je LGI odlučio da ponovo štampa ovaj priručnik, u obnovljenom izdanju i samo na dva jezika: engleskom i ruskom. Znanje i veština koji su neophodni za izradu kvalitetnih predloga projekata još uvek su veoma dragoceni i retki u ovom regionu, pa se nadamo da ćemo na ovaj način pomoći svima koji žele da se upuste u reformske projekte, da budu bolje pripremljeni da obezbede finansiranje svojih projekata.
Zahvaljujemo se Stefani Barton Farkaš i Zoltanu Sigetiju što su pokrenuli inicijativu i napisali prvobitni priručnik, kao i Đulieti Goul koja se prihvatila da preuredi tekst i doda različite sugestije koje su u medjuvremenu dobijene. Zahvaljujući njenom entuzijazmu, pred vama se nalazi ovo novo izdanje Priručnika.
Adrijan Jonesku
Direktor programa, LGI
Februar 1999.
Predgovor prvom izdanju
Institut za lokalnu samoupravu i javne službe, osnovan 1993. god. uz finansijsku podršku Džordža Sorosa, administrativno je smešten u okviru Istituta za otvoreno društvo i ima dva zadatka: da pruži pomoć u reformisanju lokalne uprave u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu; kao i da radi na unapredjivanju univerzitetske administracije u istom regionu.
Institut finansira veći broj projekata za ostvarivanje ovih zadataka, i upravo jedan od takvih je i ovaj priručnik za pisanje predloga projekata u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu, kao i priloženi Imenik finansijera-donatorskih organizacija u oblasti javne i univerzitetske uprave. Izrada ovih priručnika je bila podstaknuta izazitom potrebom da se uspostavi veza izmedju onih koji imaju odlične ideje i onih koji raspolažu privatnim i javnim finansijskim fondovima i traže ideje koje će finansirati. Ono što je zajedničko za obe strane ove jednačine je istovetni cilj: unapredjivanje tranzicije u regionu, u pravcu razvoja lokalne samouprave i tržišne ekonomije.
Ovaj priručnik uklanja tajanstvene nepoznanice vezane za obavezne radnje u pripremi zahteva za dobijanje donacija, posebno kada se zahtevi upućuju finansijskim institucijama u drugim zemljama. Pokazalo se da je priručnik koristan zbog nedostatka bilo kakvog praktičnog, neformalnog, a ipak sveobuhvatnog tumačenja koje bi bilo namenjeno onima koji nisu do sada imali priliku da učestvuju u izradi pisanih zahteva za donacije. I uz priručnik priprema predloga nije jednostavna, ali je svakako olakšana, jer on ukazuje na osnovnu praksu, procedure, očekivanja i dinamiku vezane za fazu pripreme, ali i na radnje koje slede ako je predlagač uspeo da dobije sredstva.
Bez obzira na to što se naš Institut prvenstveno bavi pitanjima javne i univerzitetske uprave, ovaj priručnik je napisan kao načelni priručnik koji će koristiti sastavljačima predloga za projekte vezane i za neku drugu tematiku od važnosti za dobrobit stanovništva u Regionu.
Predlog mora da se bavi konkretnim problemom za koji se nudi potencijalno rešenje i mora da predloži kompetentnu grupu ljudi za njegovu realizaciju. Ostali važni aspekti predloga su da treba da bude iscrpan, logičan, dobro obrazložen i ubedljiv. Sastavljač predloga mora da dobro vlada predmetnom materijom, idealno je da to bude osoba koja će učestvovati u realizaciji projekta, ali koja se istovremeno razume u proces izrade predloga. Pretpostavljam da ste to Vi. Priručnik je preveden na 17 jezika koji su u upotrebi u regionima Centralne i Istočne Evrope i bivšem Sovjetskom Savezu, pošto smo želeli da u upoznavanju i približavanju ovog procesa čitaocima uklonimo jezičke barijere. Pored toga, ako predlog projekta mora da bude dostavljen na jeziku koji vam je težak ili nepoznat, naš je savet da predlog bude prvo napisan na maternjem jeziku radi boljeg razumevanja, a zatim preveden na jezik koji je tražila donatorska organizacija.
Zoltan Szigethy
Izvršni direktor, ILGPS
Juni 1995.g.
Priznanja uz prvo izdanje
Ovaj Priručnik i priloženi Imenik donatorskih organizacija za javnu i univerzitetsku upravu u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu (koji sadrži spisak od preko 250 donatorskih organizacija, ukuljučujući osobe za kontakt i druge relevatne podatke) ne bi bili napisani da nije bilo korisnih primedbi, sugestija i kritika više od 100 ljudi iz 27 zemalja na 23 univerziteta i brojnih obrazovnih centara. Informacije su prikupljene od preko 300 fondacija i institucija. Ovo je vaš dokument, sastavljen na osnovu vaših želja.
Posebnu zahvalnost dugujemo Mari Novak i Gabrijeli Tot iz Slovačke, Donki Prodanovoj iz Bugarske, Vasiliju Seliščevu i Juri Zagoumenovu iz Belorusije, Tini Randma iz Estonije, mreži fondacije Soros, i internacionalnoj mreži organizacije USAID, zatim 28 studenata sa USAID/NYU i ILGPS iz pet zemalja koji su izradili projekat ''Obuka za medjudržavne odnose'' i koji su prvi dali svoje primedbe na nacrt ovog dokumenta; svetskoj mreži organizacije PIET, i skoro svim bibliotekarima u Masačusetsu, Njujorku, Londonu, Bukureštu i Budimpešti; Violeti Zentai, Džudi Hilton, i Diku Deliser iz Madjarske, Mihailu Farkašu iz Rumunije, Silvani Lalo iz Albanije, Pavlu Šeremeta iz Ukrajine, kao i Tomasu Basu koji se nalazi svuda po malo; jedno veliko hvala Terezi Ambron, izuzetnom uredniku, g. Tomasu Vulfu - koji je nesebično uložio svoje vreme i znanje, i Zoltanu Sigetiju, izvršnom direktoru Instituta za lokalnu samoupravu i javne službe iz Budimpešte, koji ne samo da je uočio potrebu da se ovakav dokument napiše, već je bio i njegov prvi urednik.
Istraživač i autor: Dr. Stefani Barton – Farkaš
Urednik engleskog izdanja : Tereza Ambron
Štampa i distrubucija: Tomas Bass
PRVI DEO
Saveti i uputstva za predlagače projekta :
Šta treba prvo da znate
I. Šta je predlog projekta ?
Predlog je pisani zahtev za finansiranje upućen nekoj fondaciji, korporaciji, preduzeću, državnom ili medjudržavnom telu, ili osobi. U kontekstu ovog priručnika, predlog je pažljivo i jasno napisan dokument, koji nema više od 10 do 15 stranica, a čiji je cilj da ubedi pomenuti finansijski izvor da treba da odobri sredstva za projekat. Projekat se bavi nekim pitanjem ili potrebom, kao što je neka društvena potreba ili neophodna reforma politike u nekoj oblasti.
Predlog ima sledećih šest zadataka:
Definisanje problema
Finansijski izvori ne daju novac bez jakih razloga. Dakle, predlagač mora dobro da obrazloži zašto projekat treba da bude realizovan. U predlogu treba pažljivo opisati problem kojim se projekat bavi i navesti šta je uradjeno po tom pitanju u datom geografskom području, kao i u drugim delovima sveta.
Opisi potencijalnog rešenja problema
Pošto je problem bio temeljito ispitan i sagledan pre podnošenja predloga projekta, predlagač je sigurno upoznat sa mogućim rešenjima koja su isprobana u lokalnoj ili nekoj drugoj sredini. Predlog treba da sadrži opis potencijalnog rešenja koje bi kroz projekat trebalo da bude realizovano i objašnjenje zašto se očekuje da predloženo rešenje bude uspešno.
Plan delovanja
Predlog predstavlja plan delovanja - korak po korak – uz podatke o tome šta tačno predlagač namerava da uradi u svakoj pojedinoj fazi realizacije projekta. Plan koji je predlagač sastavio biće u potpunosti poštovan u obliku u kom je napisan, osim ako predlagač i finansijer ne budu postigli drugačiji dogovor.
Zahtev
Predlog treba da bude tačno isplanirani zahtev za finansiranje ili tehničku pomoć, opremu, knjige, itd. Predlagač ne sme da moli za novac u paničnoj žurbi neposredno pre predvidjenog početka projekta. Takvi predlozi se smatraju neprofesionalnim i verovatno neće naići na razumevanje.
Sredstvo za ubedjivanje donatora
Predlog predstavlja i sredstvo za ubedjivanje donatora da počne da razmišlja o predmetnom problemu na isti način kao predlagač, da dodeli projektu visok stepen prioriteta, da prihvati finansiranje projekta i da bude uveren u sposobnost predlagača da će dobijenim sredstvima pametno raspolagati i da će projekat dovesti do kraja.
Istovremeno obećanje i obaveza
Prilikom sastavljanja predloga, predlagač daje obećanje da će problem rešiti i obavezuje se da će se pridržavati predloženog plana. Kada dobije finansijska sredstva, ovo obećanje i obaveza predlagača prerastaju u zakonsku obavezu.
Neke fondacije, državne i medjudržavne finansijske organizacije imaju detaljne formulare koje predlagač mora da popuni. U tom slučaju, predlagač ne mora da dostavi i predlog projekta koji je sam pripremio. Medjutim, većina donatora predvidja da im se dostavi originalni predlog projekta u pisanoj formi, i to je upravo ono što ovaj priručnik obradjuje. Pošto svaka donatorska organizacija ima različitu orijentaciju, prioritete, krajnje rokove i ciljeve, izuzetno je važno da u najvećoj mogućoj meri budete upoznati sa onim šta svaka od njih očekuje i traži, i da prezentirate upravo one informacije koje su tražene.
II. Informacije kojima treba da raspolažte pre podnošenja prijave
Za dobijanje donacija vlada jaka konkurencija. Iznosi raspoloživih finansija su ograničeni, dok je broj predlagača u nadmetanju za donacije prilično veliki. Da biste dobili donacije, vaš predlog mora da bude dobro isplaniran, jasno napisan, i upućen odgovarajućoj donatorskoj organizaciji/organizacijama. U suštini, vaš predlog mora da bude bolji od predloga konkurencije. Konkretno, predlagači moraju da zapamte sledeće:
• Obavite prethodna istraživanja. Morate pokazati finansijeru da ste stručnjak u vašoj oblasti i da možete efikasno da realizujete projekat
• Morate jasno da izložite šta tačno nameravate da uradite. Koji problem ćete rešiti? Kojim grupama populacije će koristiti vaš rad? Na koji način će im to koristiti? Budite konkretni. Finansijeri nisu zainteresovani da daju novac za maglovite ideje.
• Pomirite se sa činjenicom da pojedinci obično ne dobijaju donacije. Donacije se obično daju organizacijama, posebno neprofitnim, i akademskim institucijama.
• Detaljno se obavestite o organizaciji kojoj podnosite zahtev. Bilteni, godišnji izveštaji, publikacije i internet sajtovi predstavljaju dobre izvore informacija
• Ne podnosite zahtev bilo kojoj ili svakoj donatorskoj organizaciji. Uskladite potrebe vaše organizacije sa misijom i ciljevima kojima se bavi donatorska organizacija. Ako se vaš projekat bavi obrazovanjem u osnovnoj školi, nemojte podnositi svoj zahtev organizaciji koja je orijentisana na visokoškolsko obrazovanje, u nadi da će oni proširiti područje svoje delatnosti, ili da će prihvatiti da su te dve oblasti ipak srodne.
• Pronadjite najmanje pet do deset potencijalnih donatora koji se bave vašom delatnošću. Ne računajte na to da ćete dobiti novac od svake organizacije od koje ste ih tražili. Pripremite i rezervni plan.
• Razmotrite mogućnost saradnje sa nekom partnerskom organizacijom. Time ne samo da ćete objediniti stručne sposobnosti svih partnera, a u korist i projekta i učesnika u projektu, nego ćete možda otvoriti mogućnosti i za pristup većem broju različitih donatora.
• Ako ste dva puta ranije dobili donacije od jedne organizacije u istoj oblasti delovanja, imajte u vidu da su neke institucije spremne da samo nekoliko puta finansiraju jednu istu organizaciju. Ako je to vaš slučaj, potražite neki drugi finansijski izvor, koji će možda imati nove ideje, veće i dugoročnije donacije, itd.
• Prethodno proverite da li je donatorska organizacija kojoj upućujete zahtev aktivno angažovana u vašoj zemlji ili regionu. Čak i ako je geografski region odgovarajući, ne uzimajte za gotovo da svi finansijeri pod ''bivšim Sovjetskim Savezom'' podrazumevaju i baltičke države ili da je u Centralnu i Istočnu Evropu uključena i Makedonija. Obavezno dva puta proverite tačno geografsko područje za koje se finansije odobravaju.
• Ne tražite više novca nego što je donator spreman da da. Ako donatorska institucija nije nikada dala više od 10.000 $ ni za jedan pojedinačni projekat, takvoj organizaciji ne traba dostavljati zahtev za 75.000 $. To je siguran način da budete odbijeni. Sa finansijskim ogranizacijama u tom pogledu nema pogadjanja, bićete jednostavno odbijeni.
Donatorskim institucijama su potrebne veoma kvalitetne, pouzdane organizacije koje će im pomoći u ostvarivanju njihove misije. U tome se oslanjaju na manje, novoformirane organizacije iz kojih dobijaju nove ideje, energiju i projekte. Oni predlagači koji mogu da pokažu svoj profesionalizam, koji se obrate odgovarajućoj donatorskoj instituciji, a imaju dobre, čvrste i ostvarljive planove, imaće dobre izglede da donacije i dobiju.
Predlagač mora da bude svestan da je proces dobijanja finansijskih sredstava veoma složen i dugotrajan. Ne možete očekivati da ćete sredstva, ili čak i odgovor, dobiti odmah. Proces odlučivanja i ugovaranja traje mesecima, ponekad i znatno duže od godinu dana. Tako, organizacije koje računaju na to da iz donacija podmire svoje operativne troškove i izdatke vezane za projekte, treba da planiraju nekoliko godina unapred. Donatorske organizacije rade različitim tempom i po različitoj dinamici, tako da će za jedan isti projekat koji dobija donacije od većeg broja donatorskih institucija novac obično stizati u različitim rokovima. Neki predlagači uspevaju da to okrenu u svoju korist: pošto su dobili deo potrebnih finansijskih sredstava, predloge podnose i drugim finansijerima. I verovatno je da će se te organizacije lakše odlučiti da odobre dopunska sredstva kada vide da je neka druga donatorska organizacija već uložila sredstva u predmetni projekat predlagača.
III Kako se u finansijskim fondovima odlučuje o projektima koji se
finansiraju?
Svaka donatorska institucija ima svoje posebne prioritete i interese. Uspešni predlagač ne šalje identične predloge većem broju organizacija, već svaki predlog prilagodjava odredjenoj instituciji, posebno naglašavajući aspekte u kojima se predloženi projekat poklapa sa posebnom misijom koju ima svaka od ovih organizacija.
Medjutim, donatorske institucije su medjusobno veoma slične po onome šta traže i šta očekuju od projekta i od predlagača. One traže projekte koji će unaprediti njihovu misiju ili ciljeve. Traže organizacije koje se profesionalno ponašaju i veoma kvalitetne projekte, koji će doprineti njihovom ugledu kao donatora. Žele projekte u koje je uloženo mnogo razmišljanja i planiranja. Ostale karakteristike predloženih projekata koje donatori očekuju su:
• Da projekat ima značajan i dugotrajan uticaj. Donatori koji ulažu u održive ili ponovljive projekte ostvarajuju mnogo veći uticaj nego u slučaju kratkoročnih projekata oko kojih se podigne velika buka u jednom trenutku, a čiji značaj brzo potom izbledi. Donatorske institucije žele da sa svojim ograničenim sredstvima ostvare što veći uticaj.
• Da iz projekta proizadju drugi uspešni projekti, ideje ili studije. Baš kao što donatorske organizacije više vole da projekti koje one finansiraju budu dugoročni, na isti način žele da ostvare prostornu raširenost svojih projekata, odnosno rasprostanjenost u više geografskih regiona. Ovakvom strategijom se povećava uticaj njihovih ograničenih sredstava, pomaže se većem broju ljudi i raste njihov ugled kao donatora u širem regionu.
• Kreativnost, inovativnost ili posebnost projekta. Ove karakteristike će posebno istaći ulogu donatorske organizacije i potencijalno mogu da ostvare veći uticaj od starih i već isprobanih ideja i projekata.
• Visok koeficijent u odnosu izmedju učinka i koštanja projekta. Drugim rečima, donatori se radije opredeljuju za projekte koji će ostvariti što je moguće veći učinak za isti novac. Ako su svi aspekti projekta isti, projekat koji će obezbediti pomoć za 50.000 ljudi, a košta 10.000 $, biće mnogo poželjniji od projekta koji će za isti novac obezbediti pomoć za stotinu ljudi.
• Projekti koji podstiču razvoj. I u ovom slučaju donatorske organizacije radije daju novac za održive projekte. Ako bi, na primer, početno malo ulaganje moglo da podstakne ekonomski rast ili poveća broj ljudi koji se angažuju na ostvarivanju datog cilja, time bi malo ulaganje postalo veoma isplativo u smislu ostvarenog doprinosa u realizaciji misije.
Istovremeno, postoje i neke karakteristike koje donatorske organizacije ne žele da vide kada daju novac za projekte. Nepoželjni su primaoci donacija koji se neprofesionalno odnose prema projektu, koji nisu u stanju da realizuju projekat ili da se pridržavaju ugovora. Nepoželjni su nepošteni primaoci koji zloupotrebljavaju dobijena sredstva i krše zakon. Donatori ne žele negativan publicitet u vezi sa kontroverznim korisnikom donacije ili kontroverznim projektima. Nepoželjni su primaoci koji ne odaju priznanje donatorskoj organizaciji za njenu pomoć kada se objavljuju rezultati projekta. Nepoželjni su predlozi projekata u kojima nije jasno navedeno šta predlagač namerava da uradi. I, donatori ne vole predlagače koji mole za novac, koji se žale da je period odlučivanja i ugovaranja suviše dug, ili koji neprekidno i nestručno nešto zapitkuju.
Proces razmatranja predloga njakraće može da se opiše na sledeći način: po završetku krajnjeg roka za podnošenje predloga, jedna ili više osoba koje su za to zadužene ispred donatorske organizacije će na brzinu pregledati sve predloge i svrstati ih na jednu od tri gomile: gomilu označenu sa ''da'' (koju ocenjivač -recenzent preporučuje posle prvog čitanja kao projekat koji treba finansirati), gomilu ''možda'' (recenzent preporučuje dalje razmatranje radi odlučivanja da li projekat zaslužuje finansiranje) i ''ne'' gomilu (recenzent smatra da projekat ne zaslužuje finansiranje ili da je predlog suviše loše uradjen da bi dobio sredstva)
Ono što je veoma važno da se ima u vidu je da je upravo ovo prvo, brzo i površno čitanje radi svrstavanja na jednu od tri gomile, možda i jedina prilika kada će neko pregledati predlog vašeg projekta. Ako je predlog dospeo na ''ne'' gomilu, velika je verovatnoća da projekat više nikada neće biti razmatran. Pošto recenzent čita veoma brzo i ne čita svaku napisanu reč, predlagač, da bi bio uspešan, mora da bude veoma jasan i koncizan u definisanju problema koji se rešava i ciljeva koje projekat treba da ostvari. Ako recenzent ne može da za prvih 30 sekundi čitanja utvrdi o čemu se radi, predlog može lako odmah dospeti na ''ne'' gomilu.
Gomilu ''da'' po pravilu čine predlozi institucija ili organizacija koje su poznate donatoru, projekti čiji su predmet, ideja ili iznos traženih sredstava prihvatljivi, i projekti koji već imaju odezbedjeno delimično finansiranje i traže ''dopunska'' sredstva. Predlagač traži dopunska sredstva kada već ima obezbedjeno finansiranje iz drugih izvora i traži odgovarajući iznos kojim bi ''dopunio'' finansiranje. U ''da'' gomilu se svrstavaju dobro sastavljene studije opravdanosti koje ukazuju na potrebu i efekte predloženog projekta, što svedoči o temeljno obavljenom istraživačkom radu u oblasti predmeta projekta.
Na gomili ''možda'' obično se nalaze predlozi manje poznatih organizacija, rizičniji projekti, predlozi čiji se uticaj ne može odmah sagledati, ili predlozi koje moraju pregledati stručnjaci. Važno je imati na umu da, što je predlog bolje napisan, veće su šanse da predlog iz gomile ''možda'' kasnije bude prebačen u gomilu ''da''. Temeljito istraživanje, priprema i pažljivo pisanje predloga mogu upravo prevagnuti u tom smeru.
''Ne'' gomilu obično čine predlozi organizacija koje su dostavile aljkave i nekompletne predloge ili u kojima nisu ispoštovani zahtevi, koji traže finansiranje u onim oblastima kojima se ta donatorska institucija ne bavi; organizacije koje jednostavno žele da dobiju finansijska sredstva, ali zapravo nisu identifikovale nijedan konkretan problem koji bi projekat trebalo da reši; organizacije koje su eventualno identifikovale problem, ali nisu opisale moguća rešenja ili prethodne aktivnosti po tom pitanju; organizacije koje traže sredstva koja su veća od onih koje donatorska organizacija obično odobrava; i organizacije koje su već ranije dobijale sredstva od istog donatora, pa bi sada trebalo da ih traže od nekog drugog.
Opšti principi i postupci koji se opisuju u ovoj knjizi važe za sve predlagače; medjutim, ovde se posebno bavimo lokalnom upravom i javnom upravom kao oblastima za koje se traže finansije. Kada se radi o donacijama u ovoj oblasti, predlagači treba da znaju da većina organizacija koje podržavaju i pomažu ove delatnosti žele da doprinesu promeni sistema vrednosti i stavova i da omoguće sticanje novih znanja. Ključna reč je ''reforma''.
U suštini, predlagači bi trebalo da u svojim predlozima dokažu zašto su baš oni posebni i zašto njihovi projekti zaslužuju da budu finansirani. Svaki predlagač je konkurencija za ostale predlagače, pa bi svaki trebalo da nastoji da se razlikuje od ostalih i da ubedi donatora da je njegov projekat vredniji od drugih.
IV Šta je još važno da znate?
Pre svega predlagači moraju da budu svesni razlike koja postoji izmedju traženih predloga projekata (RFP)1 i netraženih projekata. Ovaj priručnik se prvenstveno bavi predlozima projekata koji nisu zatraženi. To su originalni predlozi, koji se šalju donatorskim institucijama koje pružaju pomoć u određenom području delovanja. Znači, donatorska organizacija nije tražila konkretan projekat niti predlog projekta. S druge strane, kada se radi o traženim predlozima, donatorska organizacija objavljuje konkurs za podnošenje predloga za realizaciju konkretnog projekta. U ovom slučaju, donator često ima unapred pripremljene formulare koje predlagač popunjava i ne traži se dostavljanje originalnog predloga.
Drugo, važna je reputacija. Kada recenzent pregleda predlog projekta poznate i ugledne organizacije veća je verovatnoća da će taj predlog svrstati u gomilu ''da'' nego sličan predlog neke nepoznate organizacije. U slučaju prvog predlagača, recenzent je prilično siguran da će predlagač dobro uraditi posao i da će rezultati projekta ostvariti značajan efekat. Kod drugog predlagača, recenzent ne zna da li je predlagač zaista tako dobar kako stoji u predlogu, da li će projekat biti uopšte završen, i, ako bude završen, da li će njegovi rezultati biti korisni. Na primer, velika studija o političkoj reformi koju radi ugledna organizacija možda će biti razmatrana i u narodnoj skupštini, dok će ta ista skupština u potpunosti ignorisati identičan projekat neke nepoznate organizacije.
Pošto veliki broj institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza tek treba da stekne ugled, za njih je od još većeg značaja projekti, ideje, činjenice, priprema, jezik i dokumentacija. Ovakve organizacije moraju mnogo više da se potrude od poznatih i već potvrdjenih predlagača. Novije institucije treba da imaju u vidu da njima predlog projekta ne služi samo za traženje sredstava, već i za sticanje vlastitog ugleda, na osnovu kvaliteta obavljenog posla.
I, na kraju, predlagač mora uvek da proveri u svojoj zemlji propise koji regulišu transfer novčanih sredstava iz inostranih finansijskih izvora. Kako se može izvršiti transfer sa što manje bankarskih troškova i poreza? Da li finansijska organizacija treba da pripremi odgovarajuću dokumentaciju ili pruži dokaze da je oslobodjena oporezivanja ili da se radi o dobrotvornoj fondaciji? U nekim zemljama država može da zahteva oporezivanje ovakvih novčanih transfera, ako transfer nije izvršen pod tačno odredjenim uslovima. Veoma je važno da pre podnošenja zahteva proverite ove propise. Inače, moglo bi se desiti da loše pripremljeni predlagač bude neprijatno iznenadjen kada ustanovi da je na njegov račun stigla samo polovina donacije, ili da mora da se ponovo obrati donatoru i traži dodatna sredstva pošto je polovima donacije otišla na plaćanje poreza.
1) engl. skraćenica od Request for Proposal (zahtev za predlog projekta)
DRUGI DEO
Gde da tražite potrebna sredstva
I U vlastitom gradu
Već poznati izvori finansiranja
Predlagač treba da u svom traženju uvek podje od onih donatorskih organizacija koje poznaje od ranije. Od tih organizacija treba da zatražite upustva, godišnje izveštaje i publikacije, kao i obrasce za prijave, ako ih ima. Treba da se raspitate kod službenika zaduženog za programe i o mogućnostima za dobijanje sredstava od drugih organizacija koje on poznaje.
Alumni
Ovaj deo se posebno odnosi na potrebe za finansiranjem univerziteta. U Americi i Engleskoj je postalo uobičejena praksa da se diplomci univeziteta angažuju na planu budućeg razvoja institucije. U ovim zemljama, univerziteti osnivaju svoja alumni udruženja, koja imaju ulogu posrednika izmedju bivših studenata- diplomaca koji su tu diplomirali i fakulteta. Alumni asocijacije se bave pružanjem nekih vrsta usluga (kao što su besplatne ulaznice za neke sportske i kulturne dogadjaje) i informisanjem (kao što su alumni časopisi) i na taj način obezbedjuju aktivno i/ili emocionalno uključivanje bivših diplomaca u život i razvoj univerziteta. Alumni asocijacije, pored toga, traže dobrovoljne priloge od svojih članova, koji su spremni da se na neki način oduže fakultetu za godine provedene na studijama i stečeno obrazovanje (zbog koga su u poziciji da dobiju bolje plaćeni posao nego što bi inače bio slučaj). Alumni često rade kao volonteri na prikupljanju priloga ili učestvuju u dobrotvornim manifestacijama u korist svog univerziteta.
Dobrotvorne manifastacije
Sakupljanje dobrovoljnih priloga obično se organizuje u okviru dobrotvornih manufestacija u lokalnoj zajednici ili gradu (sa prihodom od ulaznica namenjenim nekoj organizaciji), ali i mnogih drugih konkretnih aktivnosti. Na primer, ako se neki projekat odnosi na poboljšanje škola u nekoj sredini, i sama lokalna zajednica je često spremna da pruži svoj doprinos odnosno da učestvuje u dobrotvornim manifestacijama. Novac koji je prikupljen ovim putem može da posluži da se dopune ili zamene sredstva dobijena od donatorske organizacije.
Evropska Unija
Evropska Unija ima mnogo svojih kancelarija širom Centralne i Istočne Evrope i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Unija takođe pofržava prikupljanje informacija u većem broju biblioteka u regionu, u vezi raznih aspekata EU i njenih projekata. Predlagači mogu poslati svoje prijave za dobijanje donacija iz programa kao što su ERASMUS, EUROPA, EURYDICE, PHARE, FORCE, PETRA, TACIS i TEMPUS. Od svih izvora finansiranja, EU najviše izdvaja za projekte u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu. Konkurencija je veoma jaka i kriterijumi su veoma strogi. Osim toga, proces odobravanja donacija veoma dugo traje. Organizacije koje su zainteresovane da se prijave za dobijanje donacije Evropske Unije treba da zatraže odgovarajuće informacije u predstavništvu EU ili konzularnim odeljenjima zemalja članica.
Biblioteke na nemačkom, francuskom i engleskom jeziku
Bibloteke velikih univerziteta u zemljama Centralne i Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza mogu da budu od koristi, ali inostrane biblioteke sigurno mogu da vam pomognu. Gore pomenute biblioteke obično raspolažu računarskim sistemima za pretraživanje preko kojih možete doći do obilja informacija. Ako neke knjige nema u biblioteci, bibliotekar može da je za vas poruči. U pretraživanju treba koristiti ključne reči i izraze kao što su Fondacija, filantropija, javna administracija, edukacija, finansiranje, neprofitne, donacije, finansijska pomoć, stipendije i fondacije privrednih subjekata1). Bibliotekar vam može mnogo pomoći u ovom kompjuterskom pretraživanju. Na oglasnim tablama nekih biblioteka se obajvljuju informacije ili prijave za finasiranje, projekte, stipendije, donacije za istraživački rad, konferencije, seminare i sl.
Trgovinske komore
Amerika, Engleska i Kanada aktivno rade na osnivanju trgovinskih komora širom Centralne i Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza. Ove organizacije nisu samo namenjene unapredjivanju privrednih odnosa, nego rade i na pružanju pomoći i finansiranju drugih aktivnosti u zemlji domaćinu. Trgovinske komore vam mogu pomoći u pronalaženju dobrotvornih fondacija privrednih subjekata i programa dopunskih donacija. Medjutim, institucija trgovinskih komora u regionu se veoma razlikuje od tipa komora koje postoje u Americi, Engleskoj i Kanadi, tako da organizacije koje traže finasiranje treba direktno da se obrate predstavniku Trgovinske komore i od njega saznaju kakve se sve usluge nude preko komore.
Pretraživanje preko Interneta i elektronska pošta
Organizacije koje koriste elektronsku poštu i imaju pristup internetu mogu ući u baze podataka Evropske Unije DIALOG; ORBIT; DIALCOM i EUROBASE-ECHO, kao i u biblioteku američkog Kongresa, univerzitetske biblioteke širom sveta, web-sajtove pojedinih organizacija, itd. Donatorske organizacije sve više objavljuju informacije o svojim delatnostima i mogućnostima za dobijanje
1) engl: Foundation, Philanthropy, Public Administration, Education, Funding, Fund-Raising, Non-Profit, Grants, Finacial Aid, Fellowship, Corporate Funds (prim.prev.)
donacija na ''World Wide Web'' mreži, tako da internet predstavlja sredstvo od ogromnog značaja za prikupljanje informacija. Ako niste uspeli da pronadjete web sajt odredjene organizacije, pokušajte da ih pozovete i saznate njihovu web-adresu – većina organizacija je zainteresovana za to da potencijalni predlagači saznaju što više o misiji, delatnostima, potrebama organizacije preko ovog izvora dostupnog javnosti. Kada pronadjete traženi web-sajt možete poslati pismo o interesovanju elektronskom poštom, kako biste dobili detaljnije informacije i upustva. Na ovaj način, predlagač može dobiti detaljne podatke od velikog broja organizacija, ne pomerajući se od svog pisaćeg stola.
Novine, članci u časopisima, javni informativni servis (PAIS)
Sve ove informacije se mogu dobiti u većim bibliotekama. Servis PAIS radi u svim američkim bibliotekama i ambasadi u svakoj zemlji. Novine, periodika i časopisi objavljuju brojne članke o finansijskim institucijama, donacijama, projektima, novim programima itd. Ovakvi članci vam mogu koristiti u istraživanju tematskih oblasti kako biste saznali ko šta radi i gde.
II Traženje regionalnih ili domaćih izvora finansiranja
Ministarstva
U svim zemljama Centralne i Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza ministarstva raspolažu obiljem informacija. Ministrastvo prosvete, javnih delatnosti ili ministarstvo inostranih poslova najverovatnije poseduju informacije o odgovarajućim izvorima finansiranja. Najčešće ministarstva zdravlja poseduju kompletne spiskove svih inostranih fondacija i donatorskih organizacija koje su prisutne u njihovoj zemlji. Donatorske organizacije i korporacije moraju da se registruju u ministarstvu, i te informacije su danas dostupne javnosti. Ove informacije vas mogu uputiti na neke druge izvore kao što su :
Privredni subjekti kao donatori
U nekim državama još uvek nema mnogo investicija od strane privrednih subjekata, ali ih ipak ima, dok su u nekim razvijenijim zemljama oni u priličnoj meri zastupljeni. Pošto je investiranje u zemlje Centralne i Istočne Evrope i bivši Sovjetski Savez skorijeg datuma, privredni subjekti aktivno traže projekte, proizvode i organizacije koje bi finansirali. Oni su spremni da obezbede finansijska sredstva za odredjene projekte kako bi u javnosti kreirali sliku o aktivnom učestvovanju kompanije u životu lokalne zajednice, i time posredno obezbedili bolju prodaju svojih proizvoda ili usluga.
Ove kompanije ili preduzeća možete relativno lako da identifikujujete: ko se reklamira na televiziji, na plakatima i u novinama? Ko je pokrovitelj sportskih dogadjaja? Organizacije mogu dobiti finansijska sredstva u zamenu za jednostavno objavljivanje u javnosti da je odredjena velika kompanija pokrovitelj projekta. Pošto se ovo sve češće dešava, predlagači treba prvo da pronadju takva preduzeća, da se orijentišu na aktivna i u javnosti poznata preduzeća, i da prvi kontakt uspostave sa njihovim rukovodiocima za finansije ili odnose sa javnošću.
Ali, pre toga, neophodno je odgovarajuće istraživanje. Koga te kompanije finasiraju i zašto? Kakve koristi će kompanija imati ako prihvati da bude pokrovitelj nekog dogadjaja ili organizacije? Kada budu razgovarali sa predstavnicima firme, predlagači treba da uspostave odgovarajuću relaciju izmedju svojih potreba i potreba kompanije, drugim rečima treba da ''prodaju'' svoj projekat, predočavajući predstavnicima kompanije da je predložena aktivnost nešto u čemu bi kompanija trebalo da učestvuje. Na primer, da li im je poznato da će taj projekat imati ogroman uticaj da društvenu zajednicu i da će malo ulaganje od strane kompanije u taj projekat-aktivnost proizvesti izvanredan publicitet u korist kompanije? Da li kompanija može da pruži pomoć, eventualno putem obezbedjivanja nekih proizvoda ili usluga, umesto novčanih sredstava? Na primer, lokalna štamparija može pokloniti papir za faks i kopiranje, lokalne novine prostor za oglašavanje, dok banka može da se odrekne svoje provizije na transfer novca.
Strane vlade
Predstavništva stranih vlada i ambasade širom regiona takodje raspolažu detaljnim podacima o izvorima finansiranja. Američka Agencija za medjunarodni razvoj (USAID) ima predstavništvo u svakoj državi, što je slučaj i sa brojnim vladinim agencijama kao što su Ujedinjene Nacije i Evropska Unija. Konzulati drugih zemalja takodje imaju podatke o finasijerima i projektima. Telefonski imenici, gradske informativne službe i osoblje ambasada mogu uputiti zainteresovane na ova predstavništva. Mnoge strane ambasade imaju biblioteke, kulturne centre i čitaonice koje bi predlagači trebalo da koriste. Na kraju krajeva, sve to i postoji zbog javnosti. Diplomatski izaslanici za kulturu, informisanje, predstavnici nadležni za odnose sa javnošću, osoblje zaduženo za istraživanje i bibliotekari mogu dati odgovore na mnoga pitanja.
Treba veoma detaljno i pažljivo istražiti sve potencijalne izvore finansiranja. Vreme koje se na početku utroši na istraživanje donatorske organizacije, mnogo je bolje iskorišćeno nego kada se predlog dostavi organizaciji od koje predlagač sigurno neće dobiti sredstva.
III Traženje finansija prema tematici projekta
Predlagač mora da zna, pre svega, za koju se tematsku oblast vezuje predmet njegovog projekta. Na primer, projekat koji se odnosi na seminar o pitanjima politike u javnom sektoru, pitanju žena na javnim funkcijama, ne potpada samo pod temu seminara. Zato predlagač treba da potraži sve organizacije koje podržavaju seminare, a bave se pitanjima politike u javnom sektoru, pitanjem žena na javnim funkcijama, obrazovanjem čelnika lokalne administracije, ili obrazovanjem manjina (kod nekih donacija žene se takođe tretiraju kao manjina). Na samom početku, predlagač treba da se raspita i istraži sve donatore koji se bave pomenutom tematikom. Temeljitim istraživanjem može se doći i do dvadesetak potencijalnih izvora finansiranja samo za jednu tematsku oblast, od kojih se zatim pravi uži izbor, zavisno od ostalih faktora, kao što su geografsko područje, raspoloživi iznosi sredstava, demografski činioci, itd. I, na kraju, spisak treba svesti na konačnu grupu organizacija kojima ćete poslati svoju prijavu.
Mnoge donatorske organizacije su zainteresovane za finansiranje samo nekih posebnih demografskih grupa kao što su jevrejske, ruske ili romske zajednice. Druge su, opet, zainteresovane za pitanja žena, ili projekte sa izbeglicama ili rad sa posebnim verskim grupama, itd. Predlagač treba jasno da definše konkretnu grupaciju, tematsku oblast ili zajednicu kojoj je projekat namenjen, kako bi mogao da dodje do većeg broja finansijskih izvora.
Predmet ili tematska oblast projekta mora da bude veoma temeljno istražena. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto mnogi projekti ne dobijaju sredstva. Predlagač mora da tako detaljno poznaje predloženu temu da može da odgovori na svako postavljeno pitanje. Pored toga, treba da bude upoznat sa tim koje se još ličnosti ili organizacije bave istom tematikom. Ponekad se projekat može popraviti uključivanjem znanja i sposobnosti drugih eksperata iz iste oblasti. Ali, od suštinske važnosti to da predlagač mora da zna sve što se može znati o toj tematskoj oblasti, kao i to kako će tačno predloženi projekat doprineti širenju postojećih znanja i aktivnosti.
IV Traženje finansija prema vrednosti i vrsti projekta
Donacije se mogu podeliti u više kategorija, zavisno od vrste pomoći koja se traži. Na primer:
• Donacije za projekat čine sredstva za finansiranje odredjenog projekta, kao što je obuka ili istraživanje u vezi sa nekim konkretnim problemom
• Delimično finansiranje ili dopunske donacije se traže kada predlagač već ima neka sredstva, ali nedovoljna za završetak projekta, ili kada predlagač traži delimično finansiranje od dva ili više finansijskih izvora.
• Donacije za finansiranje rada organizacije za vreme dok je angažovana na projektu
• Nenamenske donacije za finasiranje rada organizacije (obično se radi o neprofitnim institucijama) nevezano za neki konkretni projekat, u smislu finansijske podrške za održavanje egzistencije i ostvarivanje opštih ciljeva njene misije.
• Investicione donacije služe primaocu za ulaganje u kapitalna dobra, kao što su kupovina zemlje, zgrada ili mašina ili poboljšanje postojećih kapaciteta.
• Inicijalne (početne) donacije služe da se lansiraju neki manji projekti i da počne njihova realizacija.
Predlagač uvek mora da prethodno proveri da li donatorska organizacija kojoj se obraća daje upravo onu vrstu donacija koja je njemu potrebna. Na primer, neke donatorske organizacije ne odobravaju fiansiranje izgradnje ili opremanje kancelarija, druge pak ne daju donacije za isplate zarada ili plaćanje državnih poreza. Predlagač bi uvek, već na početku, trebalo da proveri koja se ograničenja primenjuju kod pojedinih donatora.
Kao što je ranije već rečeno, predlagač ne treba da traži donaciju od 75,000 dolara od organizacije koja nikad nije dala više od 10.000 dolara ni za jedan projekat. Pored toga, predlagač mora dobro da prouči o kojoj se vrsti donacija radi. Tako, ako neka donatorska organizacija daje donacije za medije u vrednosti od 25.000 do 30.000 dolara, ali donacije namenjene reformi politike u javnom sektoru iznose samo od 2.000 do 3.000 dolara, malo je verovatno da će predlog projekta iz domena politike u javnom sektoru od 15,000 dolara ikada biti finansiran. Ovakva greška lako može da se izbegne jednim telefonskim pozivom na početku istraživačkog procesa. Potrebno je da predlagač objasni finansijeru za koju temastku oblast se traži finansiranje i u kom iznosu. Ako je 5,000 dolara maksimum koji se može dobiti od te organizacije, za preostali deo novca predlagač treba da se obrati drugim organizacijama.
Jedan koristan savet : nikad ne cicijašite na istraživačkom delu posla. Saznajte što je moguće više podataka o svim mogućim izvorima finansiranja. Obavestite se o zahtevima, uslovima, interesovanjima, delatnostima, iznosima donacija svih potencijalnih donatora. Naučite sve što možete o vašoj temi, uključujući i najnovije inicijative i inovacije u toj oblasti u drugim zemljama. Potražite odgovarajuće partnere. Uložite rad i vreme u svoj projekat pre nego što ga prijavite nekoj donatorskoj organizaciji - na taj način ćete donatoru pokazati svoju stručnost i posvećenost projektu, kao i da vam je za dalji rad na toj temi potrebna finansijska podrška, pošto ste sami već uradili sve što je moglo da se uradi bez te podrške.
TREĆI DEO
Ostali aspekti finansiranja
I. Kako sastaviti zajednički zahtev za finansiranje
(zajedničke prijave na konkurs)
Zajedničke prijave u zemlji
Relativno je lako sačiniti zajednički zahtev ili prijavu u istoj zemlji, pod uslovom da su predlagači spremni na podelu informacija i odgovornosti sa institutom, univerzitetom, školskim centrom sa kojim su u partnerskom odnosu. Mnogi donatori dobijaju zasebne predloge projekata od sličnih institucija sa sličnim ciljevima, a svi su iz istog grada. U takvoj situaciji, donator se ponekad odlučuje da ne finansira nijedan projekat. Ali, ako bi dve ili tri institucije udružile svoje snage, stručnost i informacije i zajednički nastupile, imale bi veće izglede da tako obezbede finansiranje.
Predlagači koji su zainteresovani za zajedniki nastup treba da pronadju partnera u nekoj instutuciji koja ima iste ciljeve ili koja se bavi sličnom problematikom. Zatim, te dve ili više organizacija treba da razrade mehanizme podele troškova, radnog prostora, osoblja i drugih resursa. Ovakva šema podele troškova treba da bude prikazana i u predlogu projekta, zato što su udruživanje snaga i strategije kojima se smanjuju troškovi veoma popularni kod većine donatorskih organizacija.
Zajedničke prijave u različitim državama
Zajedničke prijave više organizacija iz dve ili više različitih zemalja mogu da budu zaista komplikovane. Medjutim, to je apsolutno vredno uloženog truda, jer one demonstriraju saradnju izvan granica i unutar čitavih regija. Većina donatora koji se bave medjudržavnim ili ''regionalnim'' finasiranjem su istovremeno i najveće donatorske organizacije koje imaju najsloženije procedure za prijavljivanje projekata. Mnoge od ovih organizacija su vladine ili medjuvladine organizacije (EU, članice EU, Savet Evrope, UNDP,UNESCO, itd.), i mnoge distribuiraju svoje obrasce za prijavljivanje projekata (RFP) preko ambasada, univerziteta i velikih biblioteka. Kod ovakvih prijava, obično jedna institucija koordinira zajedničku prijavu projekta, dok ostali partneri daju svoj doprinos. U nekim slučajevima, jednom od partnera je lakše da kompletira prijavu. Na primer, ako se radi o zajedničkoj nemačko-poljskoj prijavi za donaciju Evropske Unije, za nemačkog partnera je možda lakše (pošto je Nemačka članica Unije) da primi i administrira sredstva iz donacije. Neke prijave za medjudržavne projekte su izuzetno komplikovane i zbunjujuće, ali se trud isplati, pošto ove organizacije raspolažu velikim finansijskim sredstvima koja su spremne da distribuiraju i potrebne su im dobre organizacije koje su spremne da ulože svoj rad i vreme u odgovarajuće projekte.
II Da li da i drugi i treći put podnesete prijavu istoj
donatorskoj organizaciji
Mnoge donatorske institucije raspolažu ograničenim sredstvima, tako da pribegavaju ograničavanju broja projekata ili organizacija koje godišnje mogu da finansiraju, ili se, pak, opredeljuju da finansiraju veći broj projekata, ali u tom slučaju iznosi donacija su srazmerno manji.
Većina donatorskih organizacija će već na početku jasno saopštiti svoj stav po pitanju ponovnih prijava, i većina odobrava donacije samo jednom za datu tematsku oblast. Osim toga, većina donatora ne odobrava dugoročno finasiranje (duže od godinu dana). Organizacije zainteresovane za dobijanje takvih donacija treba da pomoć potraže na nekom drugom mestu i moraju uvek imati na umu problem organizacione održivosti, u kontekstu dugoročnih programa. Ponekad je prihvatljivo konkurisati i po drugi i treći ili čak četvrti put kod iste donatorske institucije, ako je donacija dobijena još prilikom prvog prijavljivanja, ali u principu nije dobro osloniti se na samo jednog donatora kao na glavni izvor finansijske pomoći za vašu organizaciju.
III Kada ne treba da tražite sredstva
Neke donatorske institucije su voljne da samo jednom pomognu neku organizaciju, nasuprot tome neke druge su spremne da razvijaju dogoročne odnose, tako da primalac može da računa na dobijanje godišnje donacije u periodu od nekoliko godina. Zato pre ponovnog prijavljivanja predlagač treba da proveri koju vrstu odnosa donator želi da uspostavi. Još jednom, razlozi za neprijavljivanje na konkurs za dobijanje donacija (osim ako vam nije drugačije rečeno) mogu da budu sledeći:
• Donatorska organizacija ne finansira aktivnosti iz tematske oblasti predloženog projekta
• Nerealni troškovi ili rokovi
• Predlagač nema jasan i odredjen problem koji hoće da reši
• Donatorska organizacija ne finansira projekte u toj zemlji ili regionu
• Predlagač je ranije već dobio sredstva od iste organizacije
• Predlagač nije obavio odgovarajuće istraživanje u vezi tematske oblasti i već mu ,jednostavno, očajnički treba finansijska pomoć
Predlagači ne bi trebalo da gube vreme prijavljujući svoje projekte fondacijama kod kojih nemaju šansu da dobiju pomoć, osim ako donator ne odluči da u njihovom slučaju napravi izuzetak. Prijave treba da budu upućene samo odgovarajućim izvorima finansiranja.
IV Šta ako donatorska organizacija odbije
predloženi projekat?
Čak se i profesionalnim sastavljačima predloga češće dešava da dobiju odgovor ''ne'' nego ''da''. Ovo ''ne'' treba shvatiti kao izazov. Možda bi odgovor koji je sada ''ne'', kroz šest meseci ili godinu dana, mogao da se pretvori u ''da''. Odbijeni predlagači bi trebalo da usavrše svoje sposobnosti u pisanju predloga i da prerade predlog. Osim toga, treba da upoznaju donatora sa reputacijom koju uživaju, da se i sami upoznaju sa potencijalnim donatorima, obave dodatna istraživanja, pronadju druge izvore finansiranja, pronadju partnere....Najviše od svega, ne smeju dopustiti da ih odbijanje obeshrabri. Proces prijavljivanja na konkurse za donacije je veoma težak i iscrpljujući. Oni koji se lako obeshrabre, ne mogu očekivati da će uložene napore krunisati uspehom.
Većina donatorskih organizacija svake godine dobija mnogo predloga za projekte koje bi vredelo finansirati, ali koji iz raznih razloga ne mogu dobiti potrebnu podršku. Možda zato što su finansijska sredstva ograničena, ili je konkurencija suviše jaka, ili je predlog preopširan ili suviše ograničen ili se bavi temom koja nije prioritetna. U svakom slučaju, odbijanje ne znači zatvaranje vrata za sva vremena. Predlagač može zatražiti objašnjenje zašto projekat nije prihvaćen za finasiranje, ili da li će kasnije biti ponovo razmotren, ili da li, možda, u predlogu nije bilo dato dovoljno podataka. Predlagač može da zatraži sugestije u smislu popravljanja predloga ili da mu se preporuče neke druge donatorske organizacije. Predlagači treba bez ustezanja da postave sva relevantna pitanja. Predstavnik donatorske organizacije možda neće na njih odgovoriti, ali bi do odgovora mogao doći i sam predlagač, a takve informacije mu mogu biti od velike koristi u budućnosti.
V Organizovanje informacija o izvorima finansiranja
U daljem tekstu dat je jedan imaginarni primer kako bi predlagač mogao da organizuje neke prikupljene informacije o potencijalnim izvorima finansiranja.
Sastavljanje rang liste prvih deset potencijalnih donatora na osnovu prikupljenih informacija, jasno će pokazati stepen kompatibilnosti u nivoima finasiranja, i ukazati na mogućnosti prijavljivanja kod većeg broja donatora u isto vreme (kod jednog za opremu, kod drugog za knjige, trećeg za troškove projekta itd.). Iz ovoga se takodje može uočiti u kojim oblastima su potrebne dalje informacije. Na primer, potencijalni donator br. 2 bi mogao da finansira knjige i opremu koji su potrebni za projekat, ali on finansira samo projekte u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Neke finansijske organizaciju uključuju i Baltičke zemlje Centralnu i Istočnu Evropu, a neke ne. Pošto se naš izmišljeni predlagač iz prve kolone nalazi u Estoniji, moraće da potraži objašnjenje od donatora br. 2 o tome šta on podrazumeva pod Centralnom i Istočnom Evropom, kako bi znao da li uopšte može da se kvalifikuje za finansiranje.
Izrada ovakve liste na bazi dobro obavljenog istraživanja, kao u datom primeru, može da nam pomogne da efikasnije predupredimo negativan odgovor na naš predlog projekta. Ako je predlagač dobro organizovao prikupljene informacije, na osnovu ovakve liste tačno će znati kome treba da podnese prijavu, i šta konkretno treba da traži. Ako je prva donatorska organizacija odbila predlog, predlagač treba na osnovu tabele da pristupi izradi nove strategije ili sačini potpuno novu tabelu. Možda treba da preispita problem iz novog ili drugačijeg ugla (kao što je zajednička prijava) i da ponovo prijavi projekat. Najvažniji od svega je strateški pristup odnosno strateško razmišljanje. Što je predlog u većoj meri usaglašen sa informacijama u pojedinim poljima tabele, manja je verovatnoća da će projekat biti odbijen. Uloženo vreme, energija, kreativnost i upornost će na kraju biti nagradjeni.
Vaša organizacija -predlagač Potencijalni donator br. 1 Potencijalni donator br. 2
Ime adresa, osoba za kontakt Ul.111, Estonija
g. Besparić Ul.4499, Belgija
g.Bogatić* Ul.222, NJ.SAD
g.Lovanović*
Tematske oblasti finansiranja Obučavanje gradonačelnika Obuka službenika lokalne uprave
Reforma univerziteta Projekti skolovanja, stručnog osposobljavanja
Vrsta finansiranja Oprema, putovanja, knjige Putovanja, materijal Sve osim putovanja i inicijalnih donacija
Geograsko područje Baltičke zemlje Baltičke zemlje i Rusija Centralna i Istočna .Evropa
Vrsta korisnika Školski centri Školski centri i univerziteti Univerziteti i NVO
Iznos donacija Potrebno 25.000 $ Do 15.000 $ Do 50.000$
Ciljna grupa populacije Gradonačelnici, muškarci & žene Službenici i pedagozi Populacija samo Cen. Istoč.Evrope
Smernice, ograničenja - Nema finansiranja studentskih projekata Prvo poslati informativno pismo
Krajnji rok Početak projekta avgust 1995. Prijave se razmatraju u januaru, aprilu, avgustu Nije odredjen
ČETVRTI DEO
Kako se podnosi prijava
I Pismo o interesovanju: šta je to ?
Pismo o interesovanju (nekad se zove i pismo o nameri) je kratko pismo od 1 do 3 strane koje se šalje donatorskoj organizaciji radi uspostavljanja prvog kontakta. Pismo služi za to da se, pre sastavljanja i dostavljanja kompletnog predloga, proveri da li se projekat bavi onom vrstom aktivnosti koju je donatorska organizacija spremna da finansira. Ako je organizacija zainteresovana, zatražiće od predlagača da dostavi kompletan predlog projekta. U pismu treba da bude definisana svrha projekta, merljivi ciljevi projekta, rekapitulacija budžeta, i da li je već ili će biti obezbedjeno finansiranje i iz drugih izvora. Takodje, pismo treba da sadrži objašnjenje o tome na osnovu čega je organizacija predlagača kvalifikovana da realizuje projekat.
U uvodnom stavu, koji se često zove sažetak (abstract) treba ukratko navesti najbitnije elemente projekta, uključujući i iznos donacije koji se traži. Na primer:
''Slovenački Institut za obrazovanje, koji predstavlja izvršni direktor g-dja. Sonja Dravić, traži 40.000 USD od Vrlo-bogate Fondacije za projekat ''edukacija gradonačelnika''. Sredstva su potrebna za finansiranje troškova u periodu od 1. decembra 1999. do 1. marta 2000. Ukupna cena projekta iznosi 80.000 USD, s tim što će ostatak sredstava biti obezbedjen od Bogataške fondacije iz Slovenije*. Ovaj projekat je rezultat šestomesečnog rada na proučavanju i sagledavanju problematike vezane za funkciju gradonačelnika.''
Uz kompletnu informaciju o podacima za stupanje u kontakt sa organizacijom predlagača,ovaj prvi stav pisma sadrži praktično sve što je potrebno da se zna o projektu. Recenzent, koji pregleda gomilu ovakvih pisama i koji samo za nekoliko sekudi treba da pročita svako pismo, sa zadovoljstvom će pročitati jedan ovako napisan uvod.
Ovo pismo je donekle slično predlogu projekta, ali je kraće, jasnije i ne sadrži nikakve grafikone. Pismo bi trebalo da obuhvati barem sledeće elemente:
• Kompletnu informaciju za uspostavljanje kontakta sa predlagačem
• Jedan uvodni stav (ili sažetak)
• Jedan ili dva stava o svakoj instituciji koja je uključena u projekat (koliko dugo organizacija radi, čime se bavi, uspesi, ciljevi, itd.)
• Jedan ili dva stava o problemu koji se rešava (na koji deo grada, zemlje, populacije, itd. će projekat uticati ) kada je problem dobro definisan, ovo se, ako je moguće, izražava kvantifikovanim podacima, (npr. ''Preko 40.000 ljudi živi u siromaštvu'', umesto ''Mnogo ljudi živi u siromaštvu'')
• Jedan do tri stava o predloženoj strategiji za rešavanje problema
• Jedan do dva stava o prethodnom iskustvu koje organizacija eventualno ima u radu sa finansijskim organizacijama (npr. drugi projekti, specijalni programi, saradnja ili publikacije, posebna dostignuća koja imaju veze sa projektom), i zašto je predlagač posebno kvalifikovan za rešavanje datog problema.
• Jedan stav sa rokovima realizacije projekta, uz tačno navodjenje kada šta treba da se desi.
• U osnovnim crtama prikazan budžet po glavnim kategorijama troškova
• Završni stav u kome se rezimira projekat, zahvaljuje na vremenu i daju podaci za stupanje u kontakt sa nosiocem projekta.
Uobičajena greška koja se pravi u ovim pismima je da više od polovine pisma otpada na opisivanje organizacije predlagača. Prvo pitanje recenzenta je: ''Šta zapravo ova organizacija planira da uradi?'' Ako su ideja i plan prihvatljivi, tek tada će pogledati kakve su kvalifikacije predlagača. Ako se u pismu od tri strane, na dve strane opisuje organizacija predlagača, stiče se utisak da predlagač nastoji da sakrije činjenicu da nema nikakve naročite ideje i da nije obavio odgovarajuće pripremno istraživanje.
Još nekoliko dodatnih saveta:
• Nastojte da pismo uputite na ličnost, a ne kancelariju ili funkciju. Upotrebite materijal koji ste prikupili o donatoru da nadjete ime izvršnog direktora ili odgovarajuće osobe za kontakt. Ako u štampanim materijalima ili na web sajtu niste uspeli da dodjete do imena, pozovite njihovu centralu i saznajte na koje ime treba uputiti ovo informativno pismo.
• Prikažite svoje kompletne podatke za uspostavljanje kontakta (telefon, fax, adresa, e-mail, i sve druge načine na koje bi donatorska organizacija mogla da sa vama stupi u kontakt). Posebno, kada se radi o medjunarodnim organizacijama koje rade u mnogim zemljama, u podatke o adresi navedite i državu, kao i pozivni broj za zemlju u vašem broju telefona i faksa.
• Ako želite da pokažete da ste uradili svoje istraživanje kako treba i da znate čime se donatorska organizacija bavi, možete na primer reći: ''Odlučili smo da se obratimo Vrlo-Bogatoj Fondaciji zbog dosledne podrške koju pruža edukaciji izabranih funkcionera lokalne uprave, kao što su finasiranje ''Centra za obuku'' u decembru 1997 i niz seminara za lokalne funkcionere u proleće 1998.g.''
• Predjite na stvar. Recenzenti nerado čitaju čitave stranice istraživanja da bi tek u poslednjem stavu naišli na ono što planirate da uradite. Detaljni podaci o istraživanju treba da budu uključeni u kompletan predlog projekta, a nikako u ovo kratko pismo.
• Navedite konkretno šta želite, na primer, obrazac za prijavljivanje, smernice za pripremu predloga, zakazivanje sastanka, itd.
• Ako uvijeno molite da vas obaveste o mogućim vidovima saradnje (drugim rečima: ''Molim Vas da mi kažete kako mogu da od vas dobijem novac'') nemojte ni da očekujete da ćete dobiti odgovor.
• Ako ste se sastali sa predstavnikom fondacije ili na neki drugi način sa njim komunicirali, poslušajte njegov savet. Na osnovu informacija koje ste od njega dobili preispitajte svoj projekat i vidite da li se projekat poklapa sa onim čime se fondacija bavi.
• U potpunosti sprovedite dobijena uputstva
• Posle slanja ovog informativnog pisma, sačekajte na odgovor neko razumno vreme. Koliko je vremena potrebno zavisi od toga kako ste poslali pismo. Poruka poslata elektronskom poštom stiže odmah, ali primalac možda nema vremena da odgovori nedelju dana ili dve. Pismo može da putuje nedeljama, a da vam stigne odgovor potrebno je još par nedelja. Ako u nekom razumnom roku ne dobijete odgovor, proverite da li je fondacija dobila vaše pismo.
Predlagači moraju da budu svesni činjenice da proces odobravanja donacije traje veoma dugo. Neke donatorske organizacije razmatraju prispela pisma, informacije i predloge projekata dva ili tri puta godišnje. Ponavljamo da predlagači ne smeju dozvoliti da opstanak njihove organizacije zavisi od dobijanja neke donacije. Moraju razviti vlastite dugoročne operativne strategije.
II Predlog projekta : ključni elementi dobrog predloga
Propratno pismo i/ili rezime
Naslovna strana je prva strana predloga. U prvom stavu naslovne strane projekat treba da bude u celosti objašnjen. Rezime (ako je potreban) obično se daje u poslednjem stavu ili nekoliko poslednjih stavova predloga, gde se ponovo rezimira projekat. Kako je napred objašnjeno, pomenuti sazetak na početku predstavljanja projekta je neophodan, zato što recenzent želi da odmah zna o čemu se radi u projektu. Rezime se daje ponovo na kraju, kako bi čitalac na kraju dobio kompletnu sliku o projektu. Ovakav pristup je bolji, nego da se poslednji stav odnosi na neko relativno beznačajno pitanje.
Naslovna strana mora da sadrži jasnu definiciju problema. Idealno je da opis problema bude vrlo konkretan i kvantitativno izražen, i treba da ukaže na neki društveni problem koji projeka