Znate li da postoji više od 100 međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima?
Znate li da postoji više od 100 međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima?
Postoje različita dokumenta koja obavezuju države da unaprijeđuju ljudska prava. Ukoliko neka država glasa za Deklaraciju o ljudskim pravima, znači da se slaže sa sadržajem deklaracije. Ovo je jako važno. Ukoliko država javno izrazi slaganje sa međunarodnom deklaracijom, ta država će biti odgovorna za to što kaže. Na isti način kao i među ljudima, i države moraju imati povjerenja jedna u drugu. Povjerenje je jako bitno ako države sarađuju politički i ekonomski. Medjunarodna deklaracija je, dakle, moralno i politički obavezujući dokument.
Kada se države slože o deklaraciji o ljudskim pravima, radi se dalje na tome da se napravi konvencija. Konvencija je pravno obavezujući dokument. To znači da države ne mogu samo reći da se slažu sa sadržajem, već da se, kroz posebnu proceduru, obavezuju da poštuju pravila. Ova procedura se zove ratifikacija. Samo države koje su ratificirale dogovor su obavezne da ga se pridržavaju.
Države koje ratificiraju neku međunarodnu konvenciju obavezuju se da:
- usaglase državne zakone sa konvencijom,
- prihvate da druge države prate rad njihove države,
- raportiraju organizaciji koja je napravila konvenciju o tome kako se konvencija poštuje i
- prihvate da ta organizacija ocijenjuje stanje ljudskih prava u njihovoj državi.
Iako država ratificira konvenciju, može potrajati dok prava ne postanu dio svakodnevnice za sve građane. Razlog za to je često manjak kompetencije ili nedostatak resursa. Škola za svu djecu, dobra zdravstvena zaštita i druge socijalne ponude često zahtijevaju velike resurse da bi se realizovali. U nekim slučajevima prava ne važe za sve, jer države nemaju volje da ih uvedu. Neki vlastodršci ratificiraju međunarodne konvencije samo zato da bi druge države vjerovale da se tu radi o demokratskom društvu koje se brine o svojim građanima. U praksi se ti vlastodršci više brinu kako da sačuvaju svoje lično bogatstvo nego za dobrobit građana.
Cilj ljudskih prava je da se bore za bolji svijet, ali ne i za promjene preko noći.
Fakta:
Države često, u svojim ustavnim dokumentima, utvrđuju pravilo da međunarodni sporazumi i dokumenti imaju istu pravnu snagu kao i domaći propisi, što znači da se ratifikovanjem međunarodnog dokumenta on direktno primenjuje u domaćoj praksi. Bez obzira na ovo pravilo, ratifikovanje međunarodnog dokumenta često povlači potrebu izmene domaćih zakona iz te oblasti ili donošenje dodatnih propisa. Naprimer, u slučaju Konvencije UN protiv torture, u 2005. godini Ujedinjene nacije su usvojile dodatni dokument "Opcioni protokol Konvencije protiv torture" koji propisuje određene detaljnije obaveze države u pogledu načina sprečavanja torture na svojoj teritoriji. Ratifikovanjem ovog Opcionog protokola, država ima obavezu da odgovarajućim zakonom ili uredbom uspostavi stalni organ ili telo koje će pratiti stanje u državi i pripremati izveštaje u skladu sa njim.
Konvencija o pravima djeteta (1989) je ratificirana od strane 191 države i to je konvencija koju je potpisao najveći broj država.
90 procenata svjetskih država je ratificiralo Konvenciju protiv diskriminacije žena (1979)