Jeste li znali da ako niko ne reaguje, ništa se neće ni desiti?
Jeste li znali da ako niko ne reaguje, ništa se neće ni desiti?
U toku ovog kursa saznali ste da su ljudska prava prvenstveno odgovornost države. Države su napravile Univerzalnu deklaraciju, države su ratifikovale konvencije, države treba da oživotvore ta prava i samo države mogu da ih prekrše. Tako se može pomisliti da naš doprinos nije potreban.
Ono što je bitno je misliti o tome da se države takođe sastoje od mnogo individua koje zajedno čine jednu veću cjelinu. Pojedini ljudi uvijek imaju mogućnost uticaja. U toku kursa naučili ste da su prvo pojedinci počeli da filozofiraju o ljudskim pravima. Pojedinci su bili ti koji su formulisali misli i sastavili govore, dokumente i knjige. Pojedinci i manje grupe su tokom vijekova apelirali, protestovali, inspirisali i najzad tražili od država da naprave zakon za ljudska prava. Da nije bilo ovih pojedinaca ne bi bilo ni Univerzalne deklaracije.
Osim toga, naučili ste i da svijet još uvijek ima dugačak put pred sobom i da se i dan danas svakodnevno dešavaju mnoga nasilja. Još uvijek su pojedinci ti koji zajedno čine najveću i najvažniju instancu. U jednoj od UN-ovih dokumenata kaže se da, "dok je ljudi, biće i ratova, ali takođe i mirovi će se sklapati". To znači da se najvažniji rad na ljudskim pravima dešava u svakodnevnim mislima ljudi, kroz svakodnevne ljudske radnje, u ljudskoj svakodnevici.
To će reći da je vaše zalaganje za ljudska prava važno. To možete uraditi:
Budite svjesni i zreli i kažite onda kada smatrate da je nešto nepravedno urađeno u školi, kod kuće u porodici, na treningu, među prijateljima.
Pazite na to da sami ne učinite nešto nepravedno.
Čitajte i učite sami. Postoji mnogo knjiga, novina i internet stranica koji govore o tome i gdje se nalaze forumi na temu ljudskih prava.
Kažite učiteljima/profesorima da želite naučiti nešto više o ljudskim pravima u školi. Pišite posebne zadaće, napravite grupni rad ili napravite kampanju koja bira neku važnu temu kao na primjer maltretiranje i rasizam.
Napišite pismo opštini ili dopis lokalnim novinama.
Organizujte neko prikupljanje ili prodaju lutrije i dajte taj novac za cilj zaštite ljudskih prava.
Putujte i upoznajte se sa drugim ljudima i drugim kulturama.
Postanite član neke dobrovoljne organizacije koja radi na ljudskim pravima. Neke od tih organizacija nude aktivno članstvo gdje se možete angažovati u kampanjama, akcijama ili drugim aktivnostima.
Uključite se u neku političku partiju i radite na ljudskim pravima u vašoj opštini ili pokrajini.
Obrazujte se. Mnogi ljudi rade sa ljudskim pravim svakodnevno, kako u organizaciji, tako i u državnoj instituciji. Oni su studirali ljudska prava kao posebnu struku na univerzitetu, ali većina ima drugo obrazovanje. Izaberite neko obrazovanje ili jednu kombinaciju struka za koju mislite da je interesantna. "Sredina ljudskih prava" zahtijeva ljude kao što su pravnici, ljude obrazovane u jezičkoj struci, društvenoj struci, marketingu, one koji su "jaki" u pisanju (književnici, novinari), učitelji/profesori, rukovodioci, zdravstveni radnici i tako dalje.
Ako imate višak vremena, tu su organizacije kojima je povremeno potrebno malo dobrovoljne pomoći.
Fakta
- Petnaestogodišnji dječak Benjamin Hermansen je bio ubijen od strane neonacista 26. januara 2001. godine na Holmliji (Holmlia). Nekoliko dana kasnije stanovnici Osla išli su u povorci sa bakljama i protestovali protiv rasizma. Ta povorka sa bakljama je bila najveći protest u Norveškoj od rata na ovamo.
- U zemljama Zapdnog Balkana svest o postojanju neocasističkih i fašističkih organizacija koje sve više okupljaju mlade ljude gotovo da i ne postoji, tako da organizovanih i masovnih protesta nema.